О нама > Историјат
Историјат

ОД ФЕБРУАРА 1975. ДО АВГУСТА 2016. ГОДИНЕ
У фебруару 2016. године, Економски Факултет Универзитета у Бањој Луци обиљежио је 41 година свог постојања и рада. Да би читаоци и генерације које долазе лакше могли да схвате и да се упознају с настанком и дјелатношћу Факултета, потребно је направити кратак осврт на настанак и досадашњи рад. У историји овог Факултета више је значајних датума. Међу њима је  најзначајнији  дан када је Скупштина општине, данас Града Бање Луке, http://www.banjaluka.rs.ba/, донијела одлуку о оснивању овог Факултета.

Храм Христа спаситеља 

 Бански двор

  

 

Тако је дана 06.02.1975. године, Скупштина општине Бање Луке на заједничкој сједници Вијећа удруженог рада, Друштвено - политичког вијећа, и Вијећа мјесних заједница донијела одлуку о оснивању Економског факултета у Бањој Луци. Као претходница Економског факултета је отварањем Центра Економског факултета из Ријеке у Бањој Луци 1961. године које је подстакло опредјељење младих људи да студирају економију.
Правно установљавање данашњем Факултету јесте оснивање одјељења Економског Факултета из Сарајева у Бањој Луци  01.11.1974. године. Тако су  почела  прва предавања за генерацију потенцијално будућих 169 дипломираних економиста. Од тог броја, њих 100 је положило све испите из прве године до октобра 1975. године, те уписало другу годину студија. To je заиста завидан успјех, јер се за упис више године није могао преносити ни један испит; што упућује да се радило о генерацији вриједних студената, као и опредјељењу тадашње државе да студирају само они који су способни и ријешени да заврше студиј.
Од укупног броја уписаних на вријеме, a то значи у школској 1977/78. години, дипломирало их је 27, или 15,98%.

Оснивањем Факултета и уписом прве генерације студената  1975/76, уписано je y првој години нових 250 студената. Са том школском годином, de facto i de jure, почео je ca радом Економски факултет у Бањој Луци, jep je 30.09.1975. године конституисан први Савјет Факултета, те изабран први декан Факултета. Одговорност и част да буде први декан Економског Факултета припала је проф. др Јовану Родићу, који је раније биран у наставничко звање на Економском факултету у Сарајеву. Била је то одговорна и тешка обавеза, правити факултет без основних материјалних и кадровских ресурса. Није било простора,  кадра,  финансијских средстава,  ничега осим уписаних студената.  Али  када има студената, одговорни професори радиће тако да надомјесте недостатак осталих услова у реализацији наставног процеса.
Студенти првих генерација имали су изузетно поштовање према проф. др Јовану Родићу и осталим наставницима и сарадницима, јер су били свјесни предности студирања у свом граду, као и коректног односа наставничког и другог особља према студентима. Тај однос и данас се поштује између наставника и студената, што је постао, на неки начин, кодекс односа на Факултету.

Наш Факултет спада у ред средње генерације чланица Универзитета у Бањој Луци, http://www.unibl.rs.sr/.  У вези с тим, условно говорећи, све његове чланице могу се подијелити у три генерације, посматрано по годиштима настанка појединих његових високошколских организација.


 

Зграда Ректората Универзитета у Бањој Луци

 

У првој генерацији су они факултети који су основани знатно прије оснивања Универзитета. To cy Технички факултет (односно Електротехнички и Технолошки), Виша педагошка школа и Виша економско-комерцијална школа.
Друга генерација су они факултети који су основани непосредно прије или послије оснивања Универзитета. Поред нашег Факултета, у тој су генерацији Правни, Машински и Медицински факултет.
У трећој генерацији су они факултети који су основани послије 1991. године, а таквих је преосталих 7 високошколских организација: Филозофски факултет, Шумарски факултет, Пољопривредни факултет, Природно-математички факултет, Архитектонско-грађевински факултет, Академија умјетности и Факултет за физичку културу и спорт. Током 2009. године основани су Рударски факултет у Приједору, Факултет политичких наука и Филолошки факултет.

 

Кампус Универзитета у Бањој Луци

 

И поред чињенице да нисмо у групи најстаријих високошколских институција Универзитета у Бањој Луци, може се устврдити да смо међу најорганизованијим, најопремљенијим и одговорнијим чланицама Универзитета по извршавању функција у складу са Законом о високом образовању Републике Српске.
У настојањима да дође до таквих обиљежја, наш Факултет је прошао четири фазе развоја. Прва фаза се поклапа са периодом од 1975. до 1978. године.
To je период који је почео са оснивањем, а наставио са кадровским и материјално-финансијским јачањем колектива, те рјешавањем просторног проблема. Када je y питању простор, Факултет је до љетног семестра школске 1976/77. године радио у просторијама Основне школе “Георги Стојков – Раковски“, да би од тада користио дио простора, као подстанар, тадашње ВЕКШ. Са укидањем ВЕКШ-а 1980. године, Факултет је постао његов правни насљедник и власник  зграде у којој смо и данас.
За то раздобље, такође, карактеристична је била спремност тадашњег Републичког извршног вијећа да обезбиједи одговарајуће претпоставке за развој новоформираних факултета и универзитета, што се позитивно одражавало на њихово функционисање. Примјера ради, ријетки су у то вријеме били универзитетски наставници који нису имали ријешено стамбено питање, што је заслуга како надлежних органа Града Бање Луке, тако и тадашњег Републичког извршног вијећа БиХ.
Друга фаза у животу нашег Факултета, (која се и не може назвати фазом развоја), везана је за период од 1991. до 1995. године, или период грађанског рата који је почињао на просторима Хрватске и снажно се одражавао на ове наше просторе; да би букнуо свом разорном силином на подручју СР БиХ.  Карактеристике овог периода су:

  • прекид свих научних и стручних контаката са свим економским факултетима бивше СФРЈ, изузев са економским факултетима из Србије,
  • врло изражена флуктуација студената и наставног кадра,
  • материјално - финансијска криза,
  • потпуна изолација од савремених научних токова,
  • скоро цијела мушка популација студената више је била у јединицама Војске Републике Српске него у студентским клупама;
  • такође, један број наставног осовља био је активан учесник  рата,
  • научно-истраживачки рад у потпуности је престао.

И поред тога, настава на нашем Факултету није прекидана ни једног дана, испити су редовно држани према распоредима који су били познати унапријед за читаву школску годину.
Са ове дистанце гледајући, засигурно, казаћемо: умијеће је било опстати, односно не угасити се радећи у онаквим условима. Опстали смо захваљујући добрим дијелом помоћи коју смо имали од колега са економских факултета из Србије, због чега им и данас кажемо једно велико хвала; и, разумљиво, прегалачким радом свих запослених на Факултету и вољи студената да уче и похађају наставу у тренуцима када нису били у војним јединицама. Посебно треба истаћи активност и умијеће тадашњег декана проф. др Владислава Ђурасовића и његових продекана.
Од завршетка грађанског рата у БиХ наступа трећа фаза развоја Факултета. Ово је период који траје до данас и који је карактеристичан по развоју у правом смислу ријечи.

Hol Fakulteta.JPG

Хол Факултета  

Ekonomski fakultet BL 29.JPG

Улаз у зграду Факултета

                                                    

Финансијска ситуација Факултета се знатно побољшала у односу на ранији период. Извршена је неопходна санација зграде Факултета, опремљене су двије рачунарске сале са 120 мјеста, које су свакодневно на располагању студентима, сви кабинети су опремљени персоналним рачунарима. Факултет је отворен за сарадњу са европским и америчким факултетима истог усмјерења. Већина наших професора и асистената је боравила на дужим или краћим студијским истраживањима на неком од свјетских универзитета. Један број наших студената, такође, укључује се у реализацију међународних пројеката. Факултет је укључен у међународни tempus пројекат, из кога излази обогаћен савременим искуствима у организацији наставног процеса, дониран са новом наставном опремом, са новим спознајама о тенденцијама у појединим областима економске теорије и праксе. Усвојена је нова организација Института који је од организационе јединице Факултета регистрован са својством правног лица, под називом Институт економских наука. Институт посљедњих година ради знатно успјешније него прије 1992. године, када је на тржишту било лакше доћи до посла него данас.

                                                 
Четврта фаза рада Економског Факултета отпочиње доношењем Закона о високом образовању крајем 2006. године. Тим Законом Универзитет је установљен као интегрисани и чија дјелатност треба да се одвија сходно болоњском процесу. Тако је дошло до гашења својстава правних лица свих факултета, укинути су жиро рачуни Факултета. Оно што представља стабилизирајући фактор за добар рад јесте чињеница да је током 2007. године извршена комплетна санација зграде Факултета од 3.200 метара квадратних, измјеном инсталација које су дотрајале, новим интернетским разводом, ватродојавним системом и новим намјештајем. Током 2008. године извршена је доградња четвртог спрата у површини од 1000 квадратних метара новог простора са уграђеним панорамским лифтом и новим простором за одмор студената, кога смо га назвали „студентски клуб“.


Studentski klub 1.JPG Studentski klub.JPG 

Студентски клуб

 
На овај начин Факултет, са 4.054,73 m2 простора, испуњава 55% потребног простора у односу на број студената, а према Правилнику Министарства просвјете и културе Републике Српске. Сви кабинети су опремљени рачунарима, а за студенте су постављена 4 рачунара с приступом интернету. У ова два пројекта Влада Републике Српске је уложила 1,7 милиона евра. Студенти, наставници, сарадници и остали запослени на Факултету дугују Влади Републике Српске велику захвалност и улажу напоре да се то намјенски користи и чува за будуће генерације.


Predsjednik i premijer svecano otvaranje.jpg 

Свечано отварање реновиране зграде Економског факултета

Предсједник Републике Српске, Академик Рајко Кузмановић Декан проф. др Новак Кондић и Предсједник Владе Републике Срспке, Милорад Додик.

 

Економски факултет у Бањој Луци је са извођењем првих генерација дипломираних студената, кадровским јачањем, yспостављањем сарадње са другим факултетима са простора СФРЈ створио услове да отпочне и са постдипломским магистарским и специјалистичким студијима.
Почев од школске 1979/80. године, када је уписана и прва генерација будућих магистара наука, до данас су на 14 магистарских постдипломских студија из области организације и руковођења, односно менаџмента, извозног маркетинга, финансијског менаџмента, транзиције и реконструкције привреда постсоцијалистичких држава, свјетске привреде и Европске уније, уписана 1178 студента. На жалост, од тог броја је и апсолутно и релативно мали број завршио започете студије – њих свега 137.
Први магистарски рад на нашем Факултету одбрањен 23.10.1982. године. Кандидат за магистра наука била је госпођа Нада Адамовић.
Сваки наредни виши ниво образовања Економски факултет је уводио у процес тек када би се направила поуздана процјена да се располаже са довољном, критичном масом властитог научног кадра који je y стању да одговори захтјевном нивоу вишег степена научног образовања, као што је докторска дисертација из области економских наука.
На нашем Факултету прва одбрана докторске дисертације обављена је 26.12.1986. године. Први докторант био је мр Александар Кресојевић.
До појаве прве докторске дисертације, Факултет је стицао десетогодишње искуство научноистраживачке институције – довољно да одговори новим захтјевима који се постављају пред институције ове врсте да би биле квалификоване, не само формално већ и суштински, да бране и одбране научне доприносе који излазе под фирмама ових институција.
Од оснивања до данас, на овом Факултету научни степен доктора наука је стекло 63 кандидата.
Динамичан развој нашег окружења постављао је пред Факултет од самог почетка бројне, сложене и одговорне задатке. Њихово рјешавање захтијевало је развој научно-наставног кадра и научног рада, развој теоријске мисли у области економске науке, непрекидно усавршавање наставног плана и програма у складу са развитком економске науке. Да би обезбиједили да будемо у функцији привреде и друштва у цјелини, континуирано смо иновирали планове и програме. За ових 40  академских година Факултет је имплементирао 8 наставних планова, док се усклађивање наставних програма појединих дисциплина поставља као текући задатак за сваког одговорног професора и асистента.
У реализацији свих наставних планова и програма учествовало је 158 наставника и асистената. Почело је са 12 наставника и 5 асистента у првој школској години  - 1975/76, да би се из године у годину покривеност наставног процеса кадровски повећавала све до почетка грађанског рата у БиХ. Након тог рата, слиједи поново фаза кадровског, и квалитативног и квантитативног јачања Факултета. Предавања једног броја наших професора била су таквог научног и педагошког нивоа да би их за својим катедрама пожељели многи развијени универзитети у свијету.
У том смислу, генерацијама студената овог Факултета остаће у трајном сјећању професори  који су били професори пар екселанс; чија су се предавања дуго памтила; који су били досљедни у испитивању и оцјењивању студената; који су сваки свој час држали са пуно жара, заноса и енергије као да држе први час; који су као такви узори нама млађим колегама да, ако будемо њима сличних хтијења, створимо основу да овај Факултет буде расадник нових идеја у економској науци и струци. Њима, млађе генерације, за темеље које су нам поставили, дугују велику, истинску и колегијалну захвалност.
У четрдесетогодишњем периоду на Факултету је било и професора који нису постизали запаженије резултате у раду са студентима, па им се факултет морао захвалити на дотадашњем ангажовању.
Егзистирајући 40 година, Економски факултет у Бањој Луци развио је научне и наставне везе са свим економским факултетима у бившој СФРЈ, а прије свих са Економским факултетом у Београду, Сарајеву и Загребу. Те везе су, засигурно, више користиле нашем Факултету него наведеним факултетима: ми смо тек настајали, а они су већ имали завидну традицију. Треба бити искрен па рећи да је однос ова три факултета према нашем Факултету до 1991. године био таквог интензитета да се доказивало да наука не може имати границе.


34. godisnjica Naucni skup.JPG 

Научни скуп

 

У току протеклог рата Факултет је одржавао везе са економским факултетима у Србији, те Источном Сарајеву и Брчком. Комуникације са економским факултетима из предратне СРБиХ није било све до 1997. године. Од тада наша сарадња са економским факултетима у Сарајеву и Мостару биљежи узлазну путању. Углавном, ријеч је о везама које произилазе из заједничког рада у реализацији појединих пројеката у оквиру tempus програма. Истина, нису више ријеткост ни заједничка истраживања у пројектима изван овог програма, а који су финансирани од стране Савјета министара БиХ или неких међународних организација. С те тачке гледишта, наша сарадња са економским факултетима у Сарајеву и Мостару добија интензитет пријератне комуникације.

Од 2006. године отпочели су редовни полугодишњи састанци декана економских факултета у БиХ. Већина декана ових факултета је схватила потребу да сарађујемо и размјењујемо искуства, достигнућа и идентификујемо потешкоће које су нам заједничке.  Сарадња је неопходна, без обзира на све постојеће разлике, јер БиХ је мали простор којег карактеришу исти економско-социјални проблеми. Коначно, наставници запослени у високошколским институцијама морају показати младим људима, али и остали грађанима, да заједничке интересе треба развијати и унапређивати.
Данас, Економски факултет има потписане и формалне уговоре о техничко-пословној сарадњи са економским факултетима Свеучилишта у Мостару, Универзитета у Источном Сарајеву, Тузли, Зеници, Сарајеву, Београду, Нишу, Крагујевцу, Подгорици, Косовској Митровици, Суботици, Приштини, Велеучилиштем „Марко Марулић“ из Книна, Високом школом за пословну економију из Чачка, као и са савезима рачуновођа и ревизора Републике Српске и Републике Србије.
Када је у питању наша сарадња са факултетима истог усмјерења ван простора Србије и БиХ, односно западноевропским и америчким универзитетима, стање је повољно, што произилази из чињенице да смо у тој области постигли више за посљедњих 15 година него за претходних 20 година заједно. Економски факултет потписао је споразум о сарадњи и партнерству са  ISCTE Business School , Lisbon, Високом школом за економију и менаџмент FOM, Есен и Међународном  високом школом за бизнис Универзитета за примијењене науке Fontys, Венло. Такође, прије рата скоро је било незамисливо да асистенти добију шансу да иду на студијска истраживања у иностранство. Данас, то је пракса.
Факултет је до сада уписало 12304 студента. Од тога броја, закључно са 17.11.2016. године,  дипломирало је 5647 студенатa. На Економском факултету тренутно је активно 1274 студента.
Економски факултет у Бањој Луци данас је високошколска институција која се дичи сљедећим достигнућима и вриједностима:

  • Традиција и савременост – 41 година постојања и успјешног рада.
  • Савремен наставни план и програм, као и начин извођења наставе и оцјењивања студената, по узору на најквалитетније образовне установе овог типа у Европи и свијету (Економски факултет у Бањoj Луци је пионир провођења одредби Болоњске декларације у РС и БиХ. Ви ћете бити десета генерација студената која студира по болоњским принципима студирања).
  • Предавачи су истакнути стручњаци из области које предају и успјешни привредници - тако да имамо јединствен спој науке и праксе. Вјежбе ће држати виши асистенти и асистенти: доктори, докторанти и постдипломци који су бирани из редова најбољих студената.

Nnv.JPG

 Наставници и сарадници

 

  • Укупно 2 професора емеритуса, 1 академик, 12 редовних професора, 7 ванредних професора, 14 доцената, 1 професора страних језика, 3 виша асистента доктора наука, 17 виших асистената магистара наука. Укупно 55 наставника и сарадника у сталном радном односу.
  • Покривеност властитим кадром на I циклусу студија је 100%.
  • Од академске 2010/2011. године, 120 студената је уписано као прва генерација на дипломским једногодишњим мастер студијима (4+1) на којима предају, поред професора са нашег Факултета и менинтни стручњаци са економских факултета из Београда, Загреба, Подгорице, Сарајева, Мостара, Источног Сарајева, Бијељине, Брчког, Ниша и Крагујевца.
  • Потпуно поштовање распореда предавања и испитних рокова за цијелу академску школску годину који се објављују на нашој интернетској страници www.efbl.org и огласној табли Факултета одмах на почетку године, тако да се не може десити, рецимо, да спремите неки испит а да се испитни рок не одржи, или драстично помјери.
  • Велики просторни капацитет од 4054,73 m2 који омогућава комфорно и континуирано извођење наставих, као и ваннаставних активности.
  • Факултет нема архитектонских баријера, те са панорамским лифтом омогућује и студентима са инвалидитетом да имају приступ амфитеатрима и кабинетима.
  • Висока техничка опремљеност факултета (2 рачунарске сале са 94 нових рачунара, пројекторима, лаптоп рачунарима, скенерима, сталном интернетском конекцијом, итд.).
  • Ради олакшања одвијања наставног процеса и праћења савремених трендова у области образовања, на Факултет је уведен интернетски сервис (ФИС), помоћу кога студенти пријављују испите електронским путем.
  • Сва обавјештења, као и резултати испита могу се провјерити на интернетској страници Факултета, а контакти студената и професора се могу обављати и путем електронске поште, или преко интернетског форума нашег Факултета, те редовних консултација са студентима.
  • Широк дијапазон ваннаставних активности, које се одвијају на Факултету, омогућава студентима да развијају своју креативност, стичу нова знања из области које их посебно занимају, као и да зараде новац од тих активности. Студенти нашег Факултета, нарочито студенти треће и четврте године, учествовали су и учествују у бројним домаћим и међународним пројектима високог ранга, под менторством декана и појединих професора, путем разних организација на Факултету.
  • Могућност одласка у иностранство на разне семинаре, обуке и слично преко Савеза студената Економског факултета, AIESEC-a или неке од организација са којима сарађујемо.
  • Министарство науке и технологије Републике Српске је у јануару 2010. године извршило рангирање свих часописа на простору Републике Српскe. Часопис Економског факултета „Acta Economica“ тада је добио карактер научног часописа националног значаја. Међутим, поновним рангирањем научних часописа од стране Министарства науке и технологије од 31.01.2014. „Acta Economica“ је рангирана као први часопис из области економских наука (и први на листи уопште). Самим тим, сада има карактер водећег научног часописа националног значаја према члану 19. став 4. Правилника о публиковању научних публикација.
  • Од децембра 2010. године „Acta Economica“ има властити сајт www.actaeconomica.efbl.org.
  • Понашање, међусобни однос и сарадња између особља и студената регулисан је Кодексом о понашању запослених радника и студената Економског факултета, који можете пронаћи на интернетској страници Факултета.
  • Велики степен успјеха у пословном животу код дипломираних економиста који су завршили овај Факултет (ријетки су они који су у року завршили овај Факултет а нису одмах по дипломирању добили посао у некој од најпрестижнијих фирми у Републици Српској). Дипломирани економисти са нашег Факултета су брокери у банкама, запосленици у осигуравајућим кућама, директори у водећим предузећима, државним институцијама, а најбољи су остали на Факултету као асистенти.

Предсједник Републике Српске академик др. Рајко Кузмановић 1. новембра 2010. године уручио je највеће признање Економском факултету Универзитета у Бањој Луци: Орден Његоша I реда, а у поводу 35 година успјешног рада и постојања.

Predsjednik RS i dekan.jpg

Предсједник Републике Српске академик Рајко Кузмановић и
декан проф. др Новак Кондић

http://www.efbl.org/upload/dokumenti/odlikovanje.jpg

Орден Његоша I реда

 

Почетком 2011. године, Економски факултет је потписао уговор о ексклузивном партнерству са Hypo Alpe Adria Group на двије године, у оквиру којег је ексклузивни партнер донирао Факултету 50 лаптоп рачунара посљедње генерације.  

 


Vlčan i Kondić
09. фебруар 2011. године – Самуел Влчан, директор Hypo Alpe-Adria-Bank а.д. Бања Лука
и проф. др Новак Кондић, декан Економског факултета

 

Декани и продекани на Факултету од оснивања до данас


1975 - 1977.
Декан: др Јован Родић, ванредни професор
Продекан: др Хамдија Таловић, ванредни професор
1977.
Декан: др Хамдија Таловић, ванредни професор
1977 - 1979.
Декан: др Војислав Оташевић, редовни професор
Продекан: др Сабахудин Османчевић, ванредни професор
Продекан: мр Иван Марковић, асистент
1979 - 1981.
Декан: др Кјазим Крајишник, редовни професор
Продекан за наставу: мр Боро Пашалић, доцент
Продекан за НИР: мр Иван Марковић, доцент
1981 - 1985.
Декан: др Сабахудин Османчевић, редовни професор
Продекан: др Шефкија Берберовић, ванредни професор
Продекан: др Стојан Стојаковић, доцент
Продекан: др Драгутин Сокал, ванредни професор
Продекан: др Слободан Ђорђић, доцент
1985 - 1986.
Декан: др Иван Марковић, ванредни проф.
Продекан за наставу: др Станко Станић, доцент
Продекан за НИР: др Џевад Медић, ванредни професор
- 1987.
Декан: др Крстан Малешевић, ванредни професор
Продекан за наставу: др Станко Станић, доцент
Продекан за НИР: др Џевад Медић, ванредни професор
- 1989.
Декан: др Шефкија Берберовић, редовни професор
Продекан за наставу: др Рајко Томаш, доцент
Продекан за НИР: др Ранко Лончаревић, доцент
1989 - 1991.
Декан: др Шефкија Берберовић, редовни професор
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, доцент
Продекан за НИР: др Ранко Лончаревић, доцент
- 1992.
Декан: др Сабахудин Османчевић, редовни професор
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, доцент
Продекан за НИР: др Ранко Лончаревић, доцент
- 1994.
Декан: др Ранко Лончаревић, доцент
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, доцент
Продекан за НИР: др Младен Иванић, доцент
1994 - 1996.
Декан: др Владислав Ђурасовић, редовни професор
Продекан за наставу: др Стеван Беслаћ, доцент
Продекан за наставу: др Рајко Томаш, доцент
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, доцент
Продекан за НИР: др Младен Иванић, доцент
1996 - 1998.
Декан: др Владислав Ђурасовић, редовни професор
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, доцент
Продекан за НИР: др Младен Иванић, доцент
1998 - 2000.
Декан: др Станко Станић, ванредни професор
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, ванредни професор
Продекан за НИР: др Здравко Тодоровић, доцент
2000 - 2002.
Декан: др Станко Станић, ванредни професор
Продекан за наставу: др Јасмин Комић, ванредни професор
Продекан за НИР: др Здравко Тодоровић, доцент
2002 - 2006.
Декан: др Станко Станић, ванредни професор
Продекан за наставу: др Ратко Кравараушић, ванредни професор
Продекан за НИР: др Никола Вукмировић, ванредни професор
2006 - 2008.
Декан: др Новак Кондић, ванредни професор
Продекан за наставу: др Ратко Краварушић, ванредни професор (до 2007)
Продекан за наставу: мр Саша Петковић, виши асистент (од 2007)
Продекан за НИР: др Весна Алексић Марић, ванредни професор
2008 - 2016.
Декан: др Новак Кондић, редовни професор
Продекан за наставу: др Саша Петковић, доцент
Продекан за НИР: др Драган Микеревић, редовни професор

2016 - данас
Декан: др Станко Станић, редовни професор
Продекан за наставу: др Саша Петковић, ванредни професор
Продекан за НИР: др Горан Поповић, редовни професор