У јеку ширења коронавируса, неколицина наших студената нашла се у земљама широм Европе на студентским размјенама. Многима од нас тешко пада боравак у нашим кућама, а како то изгледа када вас пандемија затекне више хиљада километара далеко од куће, прича нам Милош Кузмановић, студент бањалучког Економског факултета који је тренутно на размјени у Шпанији.
Милоше, ти си на студентској размјени у Гранади, Шпанији. Можеш ли нам описати како си дошао тамо?
Тако је. У Шпанију сам стигао средином фебруара ради обављања студентске размјене на Универзитету у Гранади. Сам долазак овдје није био превише напоран. Летио сам из Загреба за Мадрид, гдје сам имао непуних сат времена за пресједање на директан лет за Гранаду. Морам признати да сам се прилично добро снашао и да сам, на срећу, стигао на тај лет без проблема тако да је моје путовање трајало свега 5 сати.
Какви су ти били утисци о Шпанији и студирању тамо прије него што је започела криза са коронавирусом?
Могу да почнем са тим да се у Шпанији осјећам као код куће. Људи су веома пријатни, сусретљиви и увијек вам желе помоћи. Поред тога, сам југ Шпаније је већим дијелом године окупан сунцем тако да сам у фебруару имао прилику да осјетим одлике медитеранске климе и прилично високих 30 степени.
Студији на Универзитету у Гранади су прије свега веома добро организовани и студентима отварају велики број могућности. Од тога да је унапријед могуће организовати вријеме и активности за текући семестар, до могућности бесплатне посјете споменицима културе, великог број различитих попуста и слично. То су неке од ствари које су важне за студенте, поред самог процеса наставе који је изузетно квалитетан. Он подразумијева континуиран рад на различитим пројектима и велики број практичних активности, израду студија случаја и посебно бих нагласио праћење актуелних тема у свијету везано за предмет чију теорију обрађујемо. То бих посебно напоменуо јер студирам економију која у ситуацијама као што је ова, трпи велике промјене које је важно пратити, да би се могли доносити закључци о њима у току саме наставе.
Како је изгледао почетак саме кризе? Да ли су одмах уведене ригоризне мјере као код нас или је у Шпанији епидемији приступљено опуштеније?
Почетком марта, у Шпанији је регистрован први случај заражене особе. С обзиром на то да се Гранада налази у Андалузији која је на крајњем југу Шпаније, нису се осјетиле велике промјене у кратком року. Око 10. марта сам почео да примјећујем да људи купују и носе маске на улицама, као и да у апотекама влада оскудица истих. Није било конкретних мјера до 15. марта, када је већ било евидентно да је вирус узео маха. Од тог дана су уведене најригорозније мјере забране кретања, уз могућност одласка само у супермаркет или апотеку када је то неопходно.
Ситуација у Шпанији је једна од најкритичнијих у Европи. Какве су мјере на снази у Шпанији и да ли имаш наставу?
Потпуно је јасно да је ситуација најкритичнија јер је број обољелих прерастао и случај Италије. Мјере које су на снази су исте оним које сам навео и апелује се на људе да остану код куће и одлазе у супермаркете само када је нужно. Факултет је затворен 13. марта када је већ било јасно да ће бити уведене одређене рестрикције кретања. Настава је организована одмах од 16. марта или првог понедјељка од када су поменуте мјере на снази. Одржава се путем интернета, кориштењем савремених платформи за онлине учење и до сада није било никаквих проблема.
Да ли су људи дисциплиновани и поштују мјере?
Људи су веома дисциплиновани и поштују мјере, јер је свима у интересу да се ове околности што прије преброде. Такође су одређене и високе казне за преступнике које полазе од 500 па и до 3000€ само за излазак без јасног разлога или одређеног допуштења.
Да ли пратиш шта се дешава кући?
Наравно, трудим се да испратим. У свакодневном сам контакту са родитељима и пријатељима, па сам упознат са дешавањима. Лично потенцирам више разговора о другим темама јер сматрам да ако се само прича о пандемији и негативностима, само стварамо још већу, беспотребну панику.
Каква је била реакција твојих родитеља на твоју одлуку да останеш у Шпанији упркос пандемији коронавируса?
Како сам раније и навео, у Шпанији је за врло кратко вријеме ситуација постала веома озбиљна. Главна мјеста заразе су постали аеродроми, тако да и нисам био сигуран у то да би била добра одлука кренути назад кући. С друге стране, у том периоду су затворене границе земаља ЕУ за стране држављане, што фактички значи да бих имао великих проблема око проналаска начина да уопште дођем кући. Логична и једина преостала одлука је била да останем овдје и чекам да ли ће се неко од надлежних институција обратити поводом околности које су задесиле, како мене тако и друге студенте из Републике Спрске који у Шпанији обављају студентску размјену или друге повезане активности. Родитељи су ме наравно подржали и разумјели моју одлуку.
Шта те највише забрињава у вези са твојом конкретном ситуацијом?
У седмици иза нас, примјетно је опадање броја обољелих што охрабрује. Такође, постоје и назнаке да ће се постепено укидати уведене рестрикције које би требале бити на снази до 26. априла. Свеукупну ситуацију доживљавам прилично смирено и нисам много забринут. Сигуран сам да ће влада Шпаније поступити на најбољи могући начин у зависности од тога како се буде развијала ситуација идућих дана.
Да ли ти је понуђена помоћ од стране наше државе?
Јесте. Влада Републике Српске је обезбиједила финансијску помоћ за све студенте универзитета из Републике Српске који обављају неки вид студентске размјене, праксе или других активности. Фиксни трошкови се нису мијењали и поред свега свакако имамо трошкове смјештаја и друге основне трошкове. У том смислу је свака помоћ добродошла, те им се овом приликом јавно захваљујем.
Како проводиш дане у изолацији, ако си у истој?
Рекао бих да дане у изолацији проводим на најбољи могући начин. Поред редовних активности, онлајн предавања и обавеза за предмете које слушам, имам много времена и за многе друге ствари. Дан ми обично почиње раније и трудим се да много читам све оно за шта ми у нормалним околностима обично недостаје времена. Поред тога, учим шпански језик и слушам велики број подкаста.
С времена на вријеме погледам неки филм или серију. У оваквим околностима ми се пробудила жеља за експериментисањем у кухињи. Некада се деси да кухам и 2 до 3 пута дневно. Тренирам готово сваки дан и ето мој дан се врло брзо испуни. Морам признати да ми некад понестане времена да обавим све што сам замислио.
Да ли си размишљао о томе како ћеш доћи кући уколико криза због коронавируса потраје до краја програма размјене?
Најискреније се надам да се пандемији ближи крај те да ће се ситуација смирити у скорије вријеме. Уколико се то не деси, у контакту сам са људима у Влади задуженим за питање студената ван Републике Српске који су нам се ставили на располагање око свих недоумица. Увјерен сам да бисмо нашли заједничко рјешење али опет понављам, надам се да ће се ситуација смирити те да неће ни бити потребе за размишљањем о том питању.
За крај, имаш ли неку поруку за читаоце овог интервјуа?
Свакако бих свима поручио да остану код куће и не доводе у опасност себе и своје најближе. За све оне који су прочитали интервју до краја могу да поручим да су очигледно били веома стрпљиви и упорни, а то су две особине које су нам изузетно потребне да превазиђемо ову невољу. Уколико се будемо понашали одговорно и поштовали мјере које су уведене, у много краћем периоду можемо очекивати добре резултате. Посветите се себи, радите оне ствари за које устаљени режим не оставља довољно времена. Читајте. Радите на себи или једноставно радите све што вам је на вољи све док поштујете уведена ограничења и не угрожавате друге. Опрез је веома потребан, али не и паника.
#ef_unibl #sigurnoNajbolji #ostanitekuci #ostanitezdravi
Интервјуисао: Никола Видовић / Фото: Милош Кузмановић
Милоше, ти си на студентској размјени у Гранади, Шпанији. Можеш ли нам описати како си дошао тамо?
Тако је. У Шпанију сам стигао средином фебруара ради обављања студентске размјене на Универзитету у Гранади. Сам долазак овдје није био превише напоран. Летио сам из Загреба за Мадрид, гдје сам имао непуних сат времена за пресједање на директан лет за Гранаду. Морам признати да сам се прилично добро снашао и да сам, на срећу, стигао на тај лет без проблема тако да је моје путовање трајало свега 5 сати.
Какви су ти били утисци о Шпанији и студирању тамо прије него што је започела криза са коронавирусом?
Могу да почнем са тим да се у Шпанији осјећам као код куће. Људи су веома пријатни, сусретљиви и увијек вам желе помоћи. Поред тога, сам југ Шпаније је већим дијелом године окупан сунцем тако да сам у фебруару имао прилику да осјетим одлике медитеранске климе и прилично високих 30 степени.
Студији на Универзитету у Гранади су прије свега веома добро организовани и студентима отварају велики број могућности. Од тога да је унапријед могуће организовати вријеме и активности за текући семестар, до могућности бесплатне посјете споменицима културе, великог број различитих попуста и слично. То су неке од ствари које су важне за студенте, поред самог процеса наставе који је изузетно квалитетан. Он подразумијева континуиран рад на различитим пројектима и велики број практичних активности, израду студија случаја и посебно бих нагласио праћење актуелних тема у свијету везано за предмет чију теорију обрађујемо. То бих посебно напоменуо јер студирам економију која у ситуацијама као што је ова, трпи велике промјене које је важно пратити, да би се могли доносити закључци о њима у току саме наставе.
Како је изгледао почетак саме кризе? Да ли су одмах уведене ригоризне мјере као код нас или је у Шпанији епидемији приступљено опуштеније?
Почетком марта, у Шпанији је регистрован први случај заражене особе. С обзиром на то да се Гранада налази у Андалузији која је на крајњем југу Шпаније, нису се осјетиле велике промјене у кратком року. Око 10. марта сам почео да примјећујем да људи купују и носе маске на улицама, као и да у апотекама влада оскудица истих. Није било конкретних мјера до 15. марта, када је већ било евидентно да је вирус узео маха. Од тог дана су уведене најригорозније мјере забране кретања, уз могућност одласка само у супермаркет или апотеку када је то неопходно.
Ситуација у Шпанији је једна од најкритичнијих у Европи. Какве су мјере на снази у Шпанији и да ли имаш наставу?
Потпуно је јасно да је ситуација најкритичнија јер је број обољелих прерастао и случај Италије. Мјере које су на снази су исте оним које сам навео и апелује се на људе да остану код куће и одлазе у супермаркете само када је нужно. Факултет је затворен 13. марта када је већ било јасно да ће бити уведене одређене рестрикције кретања. Настава је организована одмах од 16. марта или првог понедјељка од када су поменуте мјере на снази. Одржава се путем интернета, кориштењем савремених платформи за онлине учење и до сада није било никаквих проблема.
Да ли су људи дисциплиновани и поштују мјере?
Људи су веома дисциплиновани и поштују мјере, јер је свима у интересу да се ове околности што прије преброде. Такође су одређене и високе казне за преступнике које полазе од 500 па и до 3000€ само за излазак без јасног разлога или одређеног допуштења.
Да ли пратиш шта се дешава кући?
Наравно, трудим се да испратим. У свакодневном сам контакту са родитељима и пријатељима, па сам упознат са дешавањима. Лично потенцирам више разговора о другим темама јер сматрам да ако се само прича о пандемији и негативностима, само стварамо још већу, беспотребну панику.
Каква је била реакција твојих родитеља на твоју одлуку да останеш у Шпанији упркос пандемији коронавируса?
Како сам раније и навео, у Шпанији је за врло кратко вријеме ситуација постала веома озбиљна. Главна мјеста заразе су постали аеродроми, тако да и нисам био сигуран у то да би била добра одлука кренути назад кући. С друге стране, у том периоду су затворене границе земаља ЕУ за стране држављане, што фактички значи да бих имао великих проблема око проналаска начина да уопште дођем кући. Логична и једина преостала одлука је била да останем овдје и чекам да ли ће се неко од надлежних институција обратити поводом околности које су задесиле, како мене тако и друге студенте из Републике Спрске који у Шпанији обављају студентску размјену или друге повезане активности. Родитељи су ме наравно подржали и разумјели моју одлуку.
Шта те највише забрињава у вези са твојом конкретном ситуацијом?
У седмици иза нас, примјетно је опадање броја обољелих што охрабрује. Такође, постоје и назнаке да ће се постепено укидати уведене рестрикције које би требале бити на снази до 26. априла. Свеукупну ситуацију доживљавам прилично смирено и нисам много забринут. Сигуран сам да ће влада Шпаније поступити на најбољи могући начин у зависности од тога како се буде развијала ситуација идућих дана.
Да ли ти је понуђена помоћ од стране наше државе?
Јесте. Влада Републике Српске је обезбиједила финансијску помоћ за све студенте универзитета из Републике Српске који обављају неки вид студентске размјене, праксе или других активности. Фиксни трошкови се нису мијењали и поред свега свакако имамо трошкове смјештаја и друге основне трошкове. У том смислу је свака помоћ добродошла, те им се овом приликом јавно захваљујем.
Како проводиш дане у изолацији, ако си у истој?
Рекао бих да дане у изолацији проводим на најбољи могући начин. Поред редовних активности, онлајн предавања и обавеза за предмете које слушам, имам много времена и за многе друге ствари. Дан ми обично почиње раније и трудим се да много читам све оно за шта ми у нормалним околностима обично недостаје времена. Поред тога, учим шпански језик и слушам велики број подкаста.
С времена на вријеме погледам неки филм или серију. У оваквим околностима ми се пробудила жеља за експериментисањем у кухињи. Некада се деси да кухам и 2 до 3 пута дневно. Тренирам готово сваки дан и ето мој дан се врло брзо испуни. Морам признати да ми некад понестане времена да обавим све што сам замислио.
Да ли си размишљао о томе како ћеш доћи кући уколико криза због коронавируса потраје до краја програма размјене?
Најискреније се надам да се пандемији ближи крај те да ће се ситуација смирити у скорије вријеме. Уколико се то не деси, у контакту сам са људима у Влади задуженим за питање студената ван Републике Српске који су нам се ставили на располагање око свих недоумица. Увјерен сам да бисмо нашли заједничко рјешење али опет понављам, надам се да ће се ситуација смирити те да неће ни бити потребе за размишљањем о том питању.
За крај, имаш ли неку поруку за читаоце овог интервјуа?
Свакако бих свима поручио да остану код куће и не доводе у опасност себе и своје најближе. За све оне који су прочитали интервју до краја могу да поручим да су очигледно били веома стрпљиви и упорни, а то су две особине које су нам изузетно потребне да превазиђемо ову невољу. Уколико се будемо понашали одговорно и поштовали мјере које су уведене, у много краћем периоду можемо очекивати добре резултате. Посветите се себи, радите оне ствари за које устаљени режим не оставља довољно времена. Читајте. Радите на себи или једноставно радите све што вам је на вољи све док поштујете уведена ограничења и не угрожавате друге. Опрез је веома потребан, али не и паника.
#ef_unibl #sigurnoNajbolji #ostanitekuci #ostanitezdravi
Интервјуисао: Никола Видовић / Фото: Милош Кузмановић
Галерија
