Теорија узорака и планирање експеримената

У оквиру предмета изучава се класична теорија узорака (за коначну популацију) и методе планирања експеримената. У теорији узорака показују се различити начини избора узорака, оцjењивања на основу изабраних узорака и методе анализирања добијених података. При планирању експеримената излажу се основни модели њиховог планирања, који се примjењују да би се смањила експериментална грешка.

У теорији узорака оцјењују се разне карактеристике популације на основу посматрања дијела те популације без неких њених промjена, а при планирању експеримената дјелује се на дио популације како би се оциjенио ефекат тог дjеловања на цијелу популацију. Теорија узорака и планирање експеримената имају широку примjену у различитим научним дисциплинама.

Основни појмови теорије узорака; Прост случајан узорак; Узорак с неједнаким вjероватноћама; Стратификован случајан узорак; Систематски узорак; Количничко очекивање; Регресионо оцjењивање; Узорак скупина; Вишеетапни узорак; Двофазни узорак; Грешке узорка; Планирање експеримената и анализа варијанси; Поређење више третмана – потпуно случајан план; Модели случајних блокова; Модели латинских квадрата; Модели факторијалних планова типа

На часовима предавања обрађују се теоријски елементи материје предвиђене програмом, уз илустровање примјера, док су на часовима вјежби примјери – задаци.

Колоквиј 1 (0-20 бод); Колоквиј 2 (0-20 бод.); Завршни испит (0-50 бод.); Похађање наставе (2 бода); Активности на настави (0-8 бод)

Петровић, Љ. (2000). Теорија узорака и планирање експеримената. Београд: Економски факултет; Петровић, Љ. (2001). Збирка решених задатака из теорије узорака и планирања експеримената. Београд: Економски факултет.