Менторски програм

Интервјуисани ментори:

Студент: Данило Галић, студијски програм Пословна информатика, трећа година, интервју уживо.

На питање какво је за њега било искуство бити ментор, каже: „Искуство током менторског система било је веома пријатно, као да сте са колегом на кафи. Сви смо негдје сличних година, пролазимо кроз исти процес те је међусобно разумијевање велико.“

„Сваки ментор добија одређену слободу у виду организације свог начина рада, уз поштовање одређених смјерница. Током љетњег семестра обавили смо 4 састанка уживо гдје сваки разговор није трајао више од 20-ак минута и гдје је сваки био распоређен тако да прати тренутак у којем би састанак био најпотребнији.“

Његово мишљење о програму: „Систем ће засигурно смањити флуктуације и број исписаних, повећати вриједност студијских програма и задовољство самих студената. Мислим да се највећа вриједност менторског система остварује у студијама првих година, у конкретном случају за студенте прве и друге године, те је потребно највећи фокус усмјерити на ту категорију.“

Студент: Татјана Тодоровић, студијски програм Пословна информатика, друга година, интервју уживо.

Искуство са својим ментором: „Било ми је одлично! Данило (Галић) је био јако доступан. Било ми је јако драго што ми се обраћао као равноправном колеги и што ми је написао дугачак мејл са информацијама на почетку. Био је супер ментор! На првом састанку, у једној од факултетских сала, отворио је сајт факултета, показао ми слике свих професора и предмете и рекао како да спремам испите, те којим редослиједом. Данило ми је чак донио своју књигу и материјале за један испит. То ми је било важно! То је мени било битно! Хтјела бих истог ментора да имам за идућу годину.“

Татјана је такође била ментор млађим колегама и о том искуству каже: „Имала сам двоје званичних и троје ‚незваничних‘ студената.“ О свом приступу менторству Татјана каже: „Саставила сам цио документ за прву и другу годину, по предметима, шта је важно, како се спрема, на бази мог искуства и послала својим менторисаним студентима.“

Колико времена је одлазило на менторство: „Није ми одузимало пуно времена. Било ми је лакше уживо доћи.“

Због чега сте се пријавили да будете ментор? „Хтјела сам да помогнем млађим колегама. Јер да сам ја имала опцију да ‚будем помогнута‘, изабрала бих то. Око половине студената прве године ‚отпадне‘ са студија, па ако могу да сачувам бар два-три студента, нека то буде од мене.“

Студент: Вања Вуковић, студијски програм ЕПУ, трећа година, интервју уживо.

Изабрала је да се пријави да буде ментор јер воли преносити знање другима и „други кажу да сам добра у томе.“ Имала је званично двије студенткиње којима је била ментор. Вања се организовала на начин да је први сусрет био уживо, а сва наредна комуникација онлајн. За први сусрет је остала пуна два сата на разговору са својим колегиницама, па је даље пустила њих да се јављају кад им затреба. Колегинице су јој се јављале пред колоквијуме и пред испите. „Није ми било напорно да им одговарам и није ми одузимало пуно времена.“

На питање који утисци су јој највише остали у сјећању са менторства: Примијетила је „Додатни стрес код колега из других градова и оних којима је толико стало.“ Примијетила је да неки пролазе кроз „страх и анксиозност да ли ће све стићи и били су у стресу“. Закључила је да је организација времена студената на трећој и четвртој години далеко боља од оних на првој. „Ништа, ништа, ништа не могу стизати – а у стварности могу.“ Запамтила је један случај гдје студент није отишао ни на вјерски празник кући, родитељима (слава), јер је био у стресу да ли ће све стићи положити. Жели поново да се пријави да буде ментор. „То што сам имала кога да питам (старија сестра на Економији), то доста значи.“

Студент: Нина Марић, IV година, телефонски интервју.

За менторство се пријавила јер, како сама каже: „Имала сам времена и сматрам да имам довољно знања да могу помоћи. Била сам и на размјенама, те посебно могу дати информације студентима који су заинтересовани и за размјене.“ Нина ће дипломирати 30.09.2026. Није имала додијељене студенте за менторство.

Студент: Анђела Коров, IV година, телефонски интервју.

Зашто сте се пријавили као ментор? „Искрено, ради комуникације са другим студентима и да им дам савјете и смјернице шта да раде и нешто што би им значило.“ Није имала менторисане студенте.

Студент: Алекса Матић, III година, телефонски интервју.

Оно што је Алекса примијетио је да су његове колеге имале „страх од излажења на испит, иако су стварно спремили“, те је уочио да студентима прве и друге године требају смјернице за организовање времена. За ментора се пријавио јер, како сам каже „Осјећам потребу да нека своја искуства пренесем на друге, млађе колеге, а није ми одузимало пуно времена.“ Алекса жели опет да се пријави да буде ментор. Каже да, према његовом искуству, ментори требају највише студентима прве године.

Искуства менторисаних студената

Студент: Маја Сладојевић, II година, интервју мејлом.

Шта Вас је повукло да се пријавите на менторски програм, да тражите себи ментора? Прелазак из средње школе на факултет доноси знатно обимније градиво, па ми је била потребна подршка у припреми колоквијума и лакшем сналажењу у новом окружењу. На моју одлуку је пресудно утицала потреба за смјерницама од некога ко је већ успјешно прошао кроз све оно што мене тек чека, како бих стекла већу сигурност.

Да ли бисте се опет пријавили да тражите ментора?  Да, без икакве сумње.

Да ли бисте хтјели истог или другог ментора? Моја менторка била је Тијана Тривуновић… Показала се као ослонац и особа којој се и данас могу обратити за савјет. Због тога би Тијана апсолутно поново била мој први избор.

Како Вам дјелује да Ви будете некоме ментор? Вјерујем да бих се добро снашла у тој улози, јер сам успјешно и у року положила све испите са прве године.

Шта Вам је било најкорисније? Најкориснија ми је била подршка коју ми је Тијана пружила. Када ми се обим градива на првој години чинио застрашујућим и просто немогућим за савладати, она ме је охрабрила и дала ми вјетар у леђа.

Студент: Маја Мутавчић, II година, интервју мејлом.

Шта Вас је повукло да се пријавите на менторски програм, да тражите себи ментора? На моју одлуку да потражим ментора јесте утицало то првенствено да чујем мишљење колеге који је прошао кроз све што сам ја у тим моментима пролазила. Углавном приче које сам слушала биле су јако застрашујуће и зато сам потражила некога ко ће ми рећи из реалне перспективе. Као неко коме је кућа удаљена скоро 200 километара јако ми је добро дошла особа са којом ћу поразговарати без гризње савјести и страха да ће имати негативно мишљење о мени јер је и сама била студент прве године.

Да ли бисте се опет пријавили да тражите ментора? Апсолутно подржавам одлуку о менторству и да поново бирам опет бих све поновила исто.

Да ли бисте хтјели истог или другог ментора? Искуство са мојим тренутним ментором је стварно дивно. Не бих мијењала своју менторку.

Шта Вам је било најкорисније? Сматрам да је менторство јако корисно и хумано из разлога што многима који долазе на факултет и доживљавају нова искуства, треба неко ко ће их упутити на прави пут факултета. Зато сматрам да особе које су повученије, затвореније у себе, имају шансу да разговарају са неким, да им помогне у њиховом раду, без размишљања о напуштању. Једино што само желим да додам да сам много захвална управи факултета који су нам омогућили овај менторски систем. Много сам Вам захвална и поносна на наш факултет.

Студент: Теодора Веселиновић

Пријавила се на програм како би јој ментор олакшао прву годину. Сматра да јој је ментор уштедио доста времена које би сама утрошила на добијање потребних информација. Најкорисније су јој биле смјернице шта и одакле учити, шта професор пита, како се спрема предмет. И она жели да помогне другима тако што ће бити ментор.

Студент: Милијана Деспот

Њој се допало што је имала први сусрет уживо са ментором (Ернад Лепир). Остала комуникација је била онлајн. Каже да јој је менторство помогло и да је добила конкретне одговоре на питања у вези са испитима. „Друге колегинице и колеге нису хтјели да се пријаве, јер су имали одбојност према томе у смислу ‚ма, шта ће ти то‘“, али Милијана је менторство оцијенила као веома корисно.

Студент: Јована Шиљ, I година

Јована је „очистила“ прву годину. Ментора је имала незванично, те до информација долазила преко пријатељице која је имала званичног, додијељеног ментора. Информације су јој биле итекако корисне, посебно јер није из БЛ, па не познаје старије колеге. Жели бити ментор и помоћи млађим колегама.

Студент: Софија Гргић, I година

Софија је имала формално додијељеног ментора, Вању. Вања није имала исте професоре као и Софија, јер су се у међувремену промијенили, па је недостајало више тих информација. Коментар: „Баш ми је било корисно!“ Није из БЛ и жели бити ментор.

Студент: Нађа Регојевић, II година

Пријавила се да добије ментора како би јој било лакше на другој години, јер је „чула да је то најтежа година“, да студенти обнављају највише управо другу годину. Добила је менторку са којом је често била у контакту, за питања око писмених и усмених полагања испита. Каже да је менторски програм „добар почетак. Факултет треба да настави са овим. И ја добијам питања од млађих генерација.“ Истиче да је менторка била ту, за њу, увијек. Каже да јој је лакше да се консултује са другим студентима, него директно са професорима, како би смањила стрес везан за студирање.