Финансијска математика

Циљ предмета је да студенти овладају основним и изведеним моделима улагања и амортизације утемељеним на сложеном прирасту уважавајући детерминистичке процесе. Основни и изведени модели заједно с методама нераздвојни су дио сваког професионалног одлучивања пословних субјеката, те државних и друштвених институција.

Након положеног испита студенти ће бити оспособљени да самостално, тимски и интердисциплинарно користе моделе и методе улагања и амортизације у свим процесима заснованим на адекватном прирасту и редукцији.

Цијена капитала и њени ефекти при сложеној капитализацији; Принцип еквиваленције детерминистичких процеса; Финансијски и/или натурални ефекти капитализације једног износа; Финансијски и/или натурални ефекти капитализације више једнаких и/или промјењивих износа; Модели уплате за вишекратне периодичне исплате – ренте; Класични и комбиновани модели отплате зајмова; Конверзија зајмова и њени ефекти; Класични и комбиновани модели отплате зајмова подијељених на обвезнице; Модели уговарања и закључивања зајмова – евалуација зајмова. Алгоритми модела и метода инвестицијског одлучивања.

Предавања, вјежбе и семинари.

Класична предавања и вјежбе. Студије случајева. Вежбе понављања у малим групамa. Колоквиј 1 (0-20 бод); Колоквиј 2 (0-20 бодова); Завршни испит (0-50 бодова); Похађање наставе (2 бода); Активности на настави (0-8 бодова)

Barnett, A. R.; Ziegler, R. M. (1996). College Mathematics for business, economics, life sciences and social sciences. London: Prentice Hall; Cissel, R.; Cissel H.; Flaspohler C. D. (1990). Mathematics of Finance. Boston: Houghton Mifflin Company; Jacques, I. (1999). Mathematics for Economics and Business. London: FT Prentice Hall; Крчмар, М. (2002). Финансијска математика и методе инвестиционог одлучивања. Сарајево: Кемиграфика; Тркља, Б. (2002). Финансијска математика. Сарајево: Економски факултет.