Глобализација и транзициони процеси

Циљ предмета је да студентима пружи потребна знања из области глобализације свјетске привреде и транзиционих процеса кроз које пролазе земље Централне и Источне Европе. Глобализација као нови поглед на свијет поприма растућу повезаност, интеграцију и међузависност земаља свијета у економском, социјалном, технолошком, политичком и културном смислу. Економску димензију глобализације чини интензиван процес интеграције трговинских и финансијских токова и нешто спорији процес интеграције тржишта рада. Глобализација је допринијела прогресу многих земаља и људи да живе далеко боље него раније. Нажалост, за многе земље у развоју глобализација није донијела очекиване економске користи. Транзиција земаља Централне и Источне Европе ка тржишној економији и демократском друштву дио су глобалних процеса. Када је транзиција започела у раним деведесетим годинама прошлога вијека, са собом је носила велике изазове и наде; међутим, велика очекивања и наде у брз економски процват изневјерили су већину земаља у транзицији.

Упознавање глобалних кретања у свјетској привреди омогућава студентима да стекну знања која ће им омогућити лакше и брже уклапање у савремене свјетске токове. Од кључног значаја је за младе људе да упознају савремене међународне економске токове и да у својим будућим активностима препознају прави пут који их води ка успјеху.

Кључне тематске области које обухвата предмет су: појам и димензије глобализације; глобализација робних и финансијских токова и тржишта рада; утицај глобализације на развој земаља у развоју; глобализација – аргументи за и аргументи против; транзиција земаља Централне и Источне Европе – путеви и резултати; искуства транзиције Народне Републике Кине и Индије.

Предавања, вјежбе, дискусије, семинарски радови, анализе случајева и консултације. Током предавања анализираће се бројна питања и проблеми из области глобализације свјетске привреде и транзиционих процеса, уз активну улогу студената да слободно износе своја виђења и мишљења.

Континуирана провјера знања тестирањем, презентацијама семинарских радова и усмени испит. Колоквиј 1 (0-20 бод); Колоквиј 2 (0-20 бодова); Завршни испит (0-50 бодова); Похађање наставе (2 бода); Активности на настави (0-8 бодова)

Штиглиц, Е. Џ. (2004). Противрјечности глобализације. Београд: СМБ-х; Стегер, Б. М. (2007). Глобализација. Сарајево: Шахинпашић; Гиденс, Е. (2009). Европа у глобалном добу. Београд: Клио; Мохамад, М. (2002). Глобализација и нове реалности. Сарајево: Љиљан; Пелевић, Б.; Вучковић, В. (2008). Међународна економија. Београд: Економски факултет; Церовић, Б. (2010). Транзиција – замисли и остварења. Београд: Економски факултет; Жарковић, В. (2012). Приватизација у Централној и Источној Европи. Бања Лука: Економски факултет.